Место Сочаница се први пут помиње у повељи Светога Краља Милутина,
манастиру Бањска из 1314. године, као Селчаница. У њој стоји:
“А ово су међе Селчаници: од Ибра у Узричу, код Узриче у Соху
по гребену у Кућну, из Кућне уз гребен поврх Борчана, како се
камен ваља овамо и онамо у Бориковац, од Бориковца под планину
уз гребен, Дабрхаву, како Дабрхава упада у Ибар, и уз гребен у
Чрноглављу главу, у Галич, у Лисац, у Брезову главу, у Јаћимово
катуниште, над Кознице у планину, оутда уз Ибар до Котлца,
отуда уз рат, и на гребен, од гребена у крст, за који рече господин
краљ Добреју и Мутиводи да га поставе. ”
Првобитна црква Светога Јована Крститеља се налазила на супротној страни брда
од места данашње цркве, где се у пак давнини налазила црква посвећена Пресветој
Богородици, највероватније Њеном празнику Ваведења, што
би данашње доношење, од стране великог дела породица из Сочанице,
славског колача на тај дан то потврђивало и указивало.
Када је црква Богородице срушена од стране Турака, се такође не зна,
али према неким сведочењима је управо камење старе цркве
Светога Јована пренешено на данашње место и ту је на месту
Богородичине цркве саграђена ова данашња.
