Свакако једна од најпоштованијих личности који су овде били и служили је
отац Младен Раденковић из Угљара, сочански парохијски свештеник који
беше на служби у периоду од 10. фебруара 1940. до 1969. године.
Његов живот је обележио велики труд и истрајно служење у цркви Усековања
и само уређење овога места, али и некада тешки и неправедни напади
од стране тадашњих комуниста, али и људи без разумевања.
Иза себе је оставио добро дело и богоугодан живот, а такође и један
летопис који је водио у том периоду о догађајима, празницима,
радовима у сочанској цркви. Захваљујући тој свесци историја овога места
је остала забележена, у њој се налази и списак свештеника који су овде служили
још од XIX века, као и многи други драгоцени подаци.
1969. на свој лични захтев и молбу, отац Младен је напустио
сочаничку парохију и Епархију рашко-призренску.
Неки делови из Летописа свештеника Младена:
” … Од старих свештеника он (Алемпије Вучетић) се сећа неког Миленка Ерца
из Вуче (врло је могуће да се у ствари ради о свештенику Недељку
Ерчевићу из Вуче), затим за проту и седам свештеника у Копорићу,
затим за поп Анђелка Кремановића, раније у селу Војковићу, а после
у Поповцима, његовог сина поп Коста (+1942. год.), затим поп Вићентија
Симића из Сочанице са сином поп Данилом ( који је поповао једну годину,
а погинуо на Врелу 1912. године на Српко-Турској граници).
Од 1920. до 1939. године на парохији Сочаничкој био је свештеник
Симеон Виријевић из Зечевића. После Симеона Виријевића дошао
је на ову парохију Младен Раденковић из Угљара ( Колашина ) садашњи
парох исте парохије… “
“…После окупације наше државе, 1941. године, априла месеца, од стране
фашистичких завојевача – Немачке и Италије – Управа у овој Црквеној општини
престала је да функционише. Исте године 14. октобра окупаторске слуге
Арнаути спалили су целокупну црквено општинску и парохијску архиву,
које су биле смештене у кући тадашњег свештеника Симеона Виријевића,
који су је за двадесет година своје парохијске службе пожртвовано несебично
залагали за напредак овога храма. Од тога времена до почетка маја идуће
1942. године свештеник при овоме храму Младен Раденковић, живео је као
избеглица у Блажеву (срез Катанички) али за све то време избеглиштва,
иако је био доста удаљен, живећи под тешким притисцима, ипак је са
времена на време обилазио своју парохију и скоро сваке недеље и празника
вршио службу при храму у Сочаници, старајући се свеједно о њеоговој имовини…”
“…Новембра месеца 1942. скоро сви свештеници среза Косов. Митровачког
били су похватани као таоци од стране Немаца , од којих су неки одмах
пострељани као свештеник Тихомир Поповић, син +Крста Поповића
из Поповаца – парох Никољачки и Чедомир Бачанин парох Врачевски.
На 1-2 дана од празника Ваведења исте године, ујутру рано,
дошли су Немци до близу стана Младена Раденковића са намером
да га ухвате и одведу у Косов. Митровицу, такође као таоца.
Али пошто их је исти благовремено приметио побегао је у шуму
заједно са поменутим братом Миланом Поповићем, који је тада
становао у истом стану. Свештеник Раденковић крио се је по шуми,
пуних месец дана и уочи самога Божића 1943. године враћа се у седиште
своје парохије. Услед одсуства овог свештеника, о Св. Ваведењу исте године,
није била служба у цркви сочанској, нити пак сечења колача што је сталан обичај…”
1945. год.
Божић 7. јануара – дан недеља – Служена је само јутрења.
Било је хладно време. Служби је присуствовало мали број верних.
Нова година 14. јануара – дан недеља, вршено је такође само
јутрења. Верних није било.
Богојављање 19. јануара – дан петак. Служена је у цркви јутрења и Литургија,
а пред црквом велико водоосвећење. Верних је било много.
Свештеник је говорио о значају празника и ослобођењу.
Св. Сава 27. јануара – дан субота. Вршена је само јутрења.
Верних није било. Прослава школска и сечење славског колача
обављено је у основној школи. Том приликом свештеник је одржао ****
говор о Св. Сави као народном просветитељу и учитељу и о Народно
ослободилачкој борби, која је извојевала слободу.
Прва недеља великог поста – 25. марта. Служена је у цркви јутрења
и Литургија. Причасника је било много. Свештеник је говорио о
важности покајања и причешћу.
Друга недеља 1 априла , као и треће недеље 8. априла
служена је јутрења и Литургија. Причасника је било мало.
Благовести 7. априла – дан субота. Вршена је јутрења и Литургија.
Причасника је било много. Свештеник је говорио о празнику.
Пете недеље вел. поста – 22. априла. Вршено је причешће у црквишту
вучанском, број причасника је био прилично велики.
Свештеник је говорио о посту, молитви и Св. Причешћу.
На Цвети 29. априла, било је причешће верних у црквишту ****.
Причасника је било много.
Велики четвртак, 3. маја. Служена је у црвки јутрења и литургија.
У вршењу службе учествовао је и Милан Поповић. Причасника је
било много. Спремане су и сушене честице за болеснике.
На Вел. Петак, као што је уобичајено, обављена је јутрења и часови у црквишту
Церањска Река. Тога дана сабор је био веома велики.
Ускрс 6. маја. Ујутру рано вршен је опход око храма. И служба у цркви.
Верних није било.
Св. Ап. Јеванђелист Јован, 21. мај – дан понедељак. Грађани села Сочанице,
као и сваке године, вршили су код цркве литију. Верних је било много.
После завршене Литије свештеник је говорио о Апостолу и
Јеванђелисту Јовану и о борби југословенских народа за слободу.
Јуна 7. шести четвртак од Великог четвртка, вршена је заједничка
Литија у Борчанима, Брзанцима и Руцманцима, на којој је учествовао
и прота Милан Поповић.
Спасовдан 14. јуна. Била је литија у селу Придворица. После завршене
литије свештеник је говорио о постојању Божијег бића.
Мали Спасовдан, 21. јуна, **** вршена је Литија у Слатини.
Св. Тројица 24. јуна. Ујутру рано вршена је служба у цркви, а после ****
литија у Вучи. После завршене литије, свештеник је говорио о празнику
Духовима – Св. Тројици.
Видовдан, 28. јуна. Дан четвртак. Вршена је служба у цркви, а затим парастос
изгинулима у борбама. Верних није било.
Рођење Св. Јована, 7. јул, дан субота. Служена је служба у цркви,
верних није било.
Петровдан, 12. јула – Дан четвртак. Вршена је служба. Верних није било.
Илијдан, 2. августа – дан четвртак. Служена је служба у цркви. На служби је
било присутних. После подне било је освећење водице пред црквом.
Сабор је био прилично велики.
Преображење 19. август, дан недеља – У цркви је вршена служба.
Присутних није било…
… 1946. год.
Божић, 7. јануар, дан понедељак – као и сваке године вршена је само јутрења.
На служби није био присутан нико од верних.
Нова година, 14. јануара – дан понедељак. Такође је служена само јутрења.
Верних није било.
Богојављање, 19. јануар – дан субота. Вршена је јутрења у цркви и
велико водоосвећење пред црквом. Верних је било много.
Свештеник је говорио о празнику и о водоосвећењу.
Св. Сава, 27. јануар – недеља. Служена је служба. Верних није било.
Школска прослава и сечење колача обављена је у основној школи.
После извршеног обреда свештеник је говорио о животу и раду
1. српског просветитеља Св. Саве.
Прва недеља Великог поста, 10. марта. Служена је у црвки јутрења
и Литургија. Причасника је било много. Свештеник је говорио о Православљу.
Друге недеље, 17. марта као и треће недеље 24. марта –
Служена је такође јутрења и Литургија. Верника је било врло мало…
… 1948. године
Божић – среда. Служена је јутрења. Верних је било сасвим мало.
Нова Година – среда. Такође је служена само јутрења. Верних није било.
Богојављање – понедељак. Служена је јутрења у цркви и велико
водоосвећење пред црквом. Верних је било много. Свештеник је
проповедао о празнику.
Св. Сава – уторак. Служена је служба. Верника није било на служби.
Нико од верника није дошао да се причести.
Благовести – 7. априла. Служена је служба и вршено причешће.
Приличан број верника причестио се.
5. недеља поста – 10. априла – Било је уобичајено причешће у
црквишту вучанском. Верних за причешће није било много.
Највише их је било из села Црвени.
Велики четвртак – 21. априла – Вршена је служба и причешћивање.
Број причасника био је прилично велики.
Ускрс – 24. априла – Вршена је служба. Верних је било, као и сваке
године, сасвим мало … “
